Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

УВОД

„Убеђен сам сада да је незапосленост опака болест у неким земљама-одговорна за малтретирање жена и чак за испадање зуба“ Thomas Cottle

Данашња схватања квалитета живота, изграђена на високим стандардима модерног друштва, незапосленост узимају увек као непожењност и процену лошег у економији једне земље. Кроз овај рад анализираћемо незапосленост као неминовност и понекад, чак и као покретача и мотив за усавршавање, како радника, тако и послодаваца. Видећемо да је незапосленост неизоставна и колико утиче на комплетну продуктивност привреде, као и основне принципе који утичу на незапосленост и односе између осталих економских чинилаца и незапослености. Све то ће нам помоћи да боље разумемо како незапосленост директно и индиректно утиче на наш свакодневни живот, независно од тога да ли и сами припадамо радној снази или не.

Политички проблем представља само питање колика је незапосленост толерантна да би се омогућио економски раст и како би ту незапосленост могли да распоредимо међу становноштвом.

 

ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Незапосленост, у економским терминима, појављује се ако постоје квалификовани радници, који су вољни радити, али не могу наћи посао. То су све особе старије од 16 година, које су способне и хоће да раде и активно трагају за послом, али ипак не могу да нађу посао. У модерној економији незапосленост је увек присутна, у мањој или већој мери и неизбежна је, јер у незапослене спадају и они радници који су између послова, који мењају каријере, предузећа која унапређују технологије, па с тога и радну снагу итд.

1.1 Мерење незапослености. Мерење незапослености је задатак Завода за Статистику Рада (ЗСР), који представља део министарства за рад и социјална питања. Анкетирањем, чланови домаћинстава, сврставају се у једну од три категорије:

а) запослени (лица која су део претходне недеље провела радећи на плаћеном радном месту) б) незапослени (привремено отпустена лица и лица у потрази за послом)

в) не припада радној снази (редовни студенти, пензионери, домаћице итд.). Из овако добијених података могу се даље изводити нови, као што је стопа незапослености, подаци о радној снази, тржишту рада итд.

1.2 Радна снага, представља укупан број људи запослених и незапослених који желе да раде, тј: Радна снага=број незапослених+број запослених. Рецимо, домаћица која је одлучила да се посвети кућним пословима не припада радној снази, ма колико тешко радила. Радна снага је онај део становништва који је радно способан и учествује у тржишту рада радећи или тразећи посао.

1.3 Стопа незапослености је однос броја незапослених према величини радне снаге или проценат радне снаге који је незапослен.

Број незапослених

Стопа незапослености= ------------------------------- x100

Радна снага

Из формуле се може закључити, да на стопу незапослености утичу број незапослених и укупна радна снага. Када постоји пораст незапослености расте и стопа незапослености, али ако се пораст незапослености догађа истовремено када и пораст радне снаге и ако је раст незапослености мањи од раста радне снаге, стопа незапослености ће опасти.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]